Изазов
Предмет је представљао изазов јер је наш циљ заштита клијента, његово обештећење за повреду личних права и превенција нарушавања јавних површина услед непоступања надлежних институција у складу са законом прописаним дужностима и обавезама.
Идеја саме поступке најпре се одвијала у смеру утврђивања одговорности, нивоа одговорности сваког од учесника у правном промету и откривања одакле она произилази.
Утврђено је да постоји солидарна одговорност три стране као учесника у извођењу, регулацији и одржавању јавних путева, улица и других јавних површина, и утврдили смо ниво одговорности сваке од њих. Утврђен је и вид и карактер повреда које је оштећена задобила, као и утицај тих повреда на њено здравље и материјално стање. Поднели смо захтеве за накнаду штете, али ванпарнично решавање спора није успело, јер је свака институција истакла да се не сматра одговорном за штетни догађај и да предузимање мера и активности није у њиховој надлежности.
Покренули смо судски поступак против три тужене стране — Општине Карпош, Града Скопља и ЈКП Водовод и канализација пред Основним грађанским судом у Скопљу. Тужбом смо затражили да оштећена буде обештећена за претрпљену нематеријалну штету, као и за део трошкова лечења као материјалну штету.
Годину дана након покретања спора, првостепени поступак је завршен позитивно у корист оштећене, а пресудом су солидарно обавезани Град Скопље и ЈКП Водовод и канализација Скопље да јој надокнаде претрпљену штету, док је тужбени захтев према Општини Карпош одбијен. Против такве пресуде жалбу су поднели тужени против којих је тужбени захтев усвојен, након чега је Апелациони суд укинуо првостепену пресуду и вратио предмет на поновно одлучивање, са упутством суду да испита и утврди да ли је постојала и одговорност на страни оштећене, у чему се она састоји и који је степен такве одговорности.
Првостепени суд је приликом поновног поступања утврдио да постоји солидарна одговорност двојице тужених, као што је горе наведено, због необезбеђивања шахта одговарајућим поклопцем, као и због непостојања надзора и контроле над извођењем радова, као и допринос оштећене у настанку штете у висини од 20%. Сразмерно тако утврђеном чињеничном стању, суд је досудио одговарајућу новчану накнаду на име нематеријалне и материјалне штете.
Овако донета првостепена пресуда потврђена је од стране Апелационог суда Скопље.
